обдукција

Сербский

Морфологические и синтаксические свойства

падеж	ед. ч.	мн. ч.
Им.	обдукција	обдукције
Р.	обдукције	обдукција
Д.	обдукцији	обдукцијама
В.	обдукцију	обдукције
Зв.	обдукцијо	обдукције
Тв.	обдукцијом	обдукцијама
М.	обдукцији	обдукцијама

об-дук-ци-ја (obdukcija)

Существительное, женский род.

Корень: --.

Произношение

• МФА: [obdǔktsija]

Семантические свойства

Значение

1. вскрытие, аутопсия ◆ Отсутствует пример употребления (см. рекомендации).

Синонимы

1. аутопсија

Родственные слова

Ближайшее родство

Этимология

Происходит от ??